Бистрица је ријека која цијелим током тече кроз источни дио Републике Српске и лијева је притока ријеке Дрине.
Ријека Бистрица (неко је у горњем току назива и Допропољска ријека) извире испод планине Трескавице, из пећине подно стијене Сиљевице. Убрзо се састаје са Вратањском водом која долази из правца Босанског вратла и Кобиљаче. Тече кроз Междра, Бољановиће и Добро Поље. У самом Добром Пољу испод Видежа извире рјечица Топлица која се након стотињак метара улива у Бистрицу. Добропољска увала дужине десетак километара и ширине око три километра окружена је брдима Рогој, Боровац, Божур, Голубово брдо и Велико брдо.
Након тога тече кроз природни тунел, звани Самар, кога је сама својом снагом направила. Самар на Бистрици је специфичан геоморфолошки феномен. Представља ријечну, тунелску пећину дужине око стотину метара и висине око 30 метара.
Прима воде Варошке ријеке, Говзе и Отеше. Од Самара до Миљевине пробила је уски кањон кроз Сијерачке стијене. На једном дијелу ријека Бистрица понире и опет се појављује ток након 3-5км.
Бистрица се улијева у мјесту Брод на Дрини и припада Црноморском сливу.
Хидроенергетским кориштењем ријеке Бистрице, предвиђена је изградња система од три хидроелектране. Хидроелектране Б-1, Б-2а и Б3 су степенасто распоређене у доњем току ријеке Бистрице. Свака се састоји од бране, доводног тунела, цјевовода и машинске зграде.
Укупна инсталисана снаге овог хидроенергетског система је 34 мегавата, а укупна годишња производња 134 гигават сата. Блок шема хидроенергетског система Бистрица је приказана на слици испод.
Хидрелектрана Б-1 је прва степеница сиситема. Преградно мјесто и захват су лоцирани у изразито несиметричном преградном профилу одмах поред магистралног пута Сарајево-Фоча. Изградњом бране формира се мала акумулација која има двоструку улогу ито подизање успорене коте нивоа у реци за потребе захватања и вођења воде у доводни тунел и таложење наноса у кориту ријеке са могућношћу његовог повременог испирања. Подизањен нивоа воде у ријеци вода бољег квалитета преко захвата и улазне грађевине долази у доводни тунел, а одатле подземним цјевоводом стиже до машинске зграде.
Инсталисана снага: 10.696 мегавата
Годишња производња: 42.96 гигават сати
Доводни систем се састоји од захвата, улазне грађевине, доводног тунела, водостана, водостанске затварачнице и подземног цјевовода
Хидрелектрана Б-2а је средња степеница сиситема. Преградно мјесто и захват су лоцирани у изразито несиметричном преградном профилу одмах поред магистралног пута Сарајево-Фоча. Изградњом бране формира се мала акумулација која има двоструку улогу ито подизање успорене коте нивоа у реци за потребе захватања и вођења воде у доводни тунел и таложење наноса у кориту ријеке са могућношћу његовог повременог испирања. Подизањен нивоа воде у ријеци вода болјег квалитета преко захвата и улазне грађевине долази у доводни тунел, а одатле подземним цјевоводом стиже до машинске зграде. Изградња ове мале хидроелектране предвиђена је да се изведе у року од 36 мјесеци.
Инсталисана снага: 7.243 мегавата
Годишња производња: 29.08 гигават сати
Доводни систем се састоји од захвата, улазне грађевине, доводног тунела, водостана, водостанске затварачнице и подземног цјевовода.
Хидрелектрана Б-3 је трећа степеница сиситема. Преградно мјесто и захват су лоцирани у изразито несиметричном преградном профилу одмах поред магистралног пута Сарајево-Фоча. Изградњом бране формира се мала акумулација која има двоструку улогу ито подизање успорене коте нивоа у реци за потребе захватања и вођења воде у доводни тунел и таложење наноса у кориту ријеке са могућношћу његовог повременог испирања. Подизањен нивоа воде у ријеци вода болјег квалитета преко захвата и улазне грађевине долази у доводни тунел, а одатле подземним цјевоводом стиже до машинске зграде.
Инсталисана снага: 16.157 мегавата
Годишња производња: 62.44 гигават сати
Доводни систем се састоји од захвата, улазне грађевине, доводног тунела, водостана, водостанске затварачнице и подземног цјевовода.